Za čitanje potrebno oko 5 min.
Produktivan ima jasno definiran cilj, a onaj koji je zauzet djeluje bez plana, programa i cilja.
Dvojica radnih kolega koji rade isti posao. Recimo da se radi o imamima.
Primjer produktivnosti
Prvi isplanira da MORA pročitati knjigu u roku od dva dana. S obzirom na brzinu čitanja, potrebno je da efektivno čita svaki dan po četiri sata i – uspjet će.
Inače, spava sedam sati – spavat će šest. To je jedan sat.
Dnevno je gledao TV (film, utakmica, dijaloške emisije…) više od sata – naredna dva dana neće gledati ništa. To je još 1 sat.
Provodio je uvijek više od dva sata na internetu (Facebook, surfanje, YouTube…) To su 2 sata.
Nakon prvog dana uočava da zaostaje za planiranim i onda reorganizira sutrašnji dan. Odgađa manje važne aktivnosti (izlazak na kahvu, odlazak u šetnju, utakmicu, posjetu…)
Sutradan je orijentiran da uspije. Koristi svaku priliku da čita. Do jacije je završio sa čitanjem.
Primjer zauzetosti
Drugi ima knjigu koju ŽELI (pro)čitati. Prijatelj mu je preporučio, posudio… Pitao je kada mora vratiti. Kad stigneš, rekao je prijatelj.
Spava sedam ili više sati.
Lista knjigu uz jutarnju kahvu. To listanje prekida sa čestim gledanjem Facebooka.
Tokom dana u raznim terminima uzima knjigu i čita. Na kraju dana pročitao je trideset stranica knjige. Zadovoljan je sobom. Jučer nije pročitao ništa.
Drugog dana nešto manje. Nepredviđene aktivnosti, kahva s društvom, dženaza…. Dan brzo prošao. Pročitao je dvadeset stranica.
Trećeg, četvrtog i petog dana nije stigao (džuma, mekteb, utakmica, shopping, posjeta…). Žena smaknula knjigu sa stola kada je pospremala stan. Da ju je vidio – možda bi nešto i pročitao.
Šestog dana ga podsjetio jaran, pita kakva je knjiga. Odlična. Ali, zauzet sam nešto pa ne stižem, odgovara.
Nakon deset dana prijatelj traži knjigu. Treba mu. Vraća knjigu vlasniku i kaže da nije pročitao do kraja (pročitao je 60 od 170 stranica), ali je knjiga super. Nije stigao. Bio je proteklih desetak dana baš zauzet. Uvijek nešto.
Gdje je suštinska razlika?
Suštinska razlika je u produktivnosti.
Ako imaš jasan cilj, realan plan i program, onda možeš mjeriti svoju uspješnost.
Ali, ako nemaš jasan cilj, ako nisi postavio visoke standarde, ako radiš na način “nemam potrebe da planiram, ionako se sve dešava samo od sebe i po ustaljenom rasporedu…” onda će rezultat izostati.
Postizanje nekog cilja podrazumijeva žrtvu, odricanje, zalaganje, upornost, napor…
Vjerujte, suština je u NAPISANOM PLANU.
Svako od nas može u dobroj mjeri znati kako će mu izgledati sljedeći dan u onom dijelu što ne može propustiti ili promijeniti. Najčešće to vrijeme izvršavamo ili pomažemo da se realiziraju nečiji planovi čiji smo mi dio (škola, posao…). I tu nije problem.
Problem se javlja u iskorištavanju onog vremena koje nam ostaje na raspolaganju.
Važno je prepoznati gutače vremena i odvraćivače pažnje.
Često su tu bespotrebna ispijanja kahva, besciljno surfanje, fejsbučenje, ubijanje vremena… i to radimo samo zato što nismo ništa drugo planirali.
Da, iz te zauzetosti se može desiti da saznamo nešto, naučimo nešto, uradimo nešto… i onda budemo zadovoljni sobom ili tačnije, to nam bude razlog da se sami sebi i drugima pravdamo kako smo zauzeti.
Ali, da je bilo jasnog i preciznog plana, produktivnost bi bila konkretna i radili bi/čitali bi ono što mi želimo, a ne što neko drugi želi.
Neko će provesti cijeli dan igrajući Minecraft i reći da je bio zauzet. Da, u pravu je. Ne može reći da je bio produktivan jer bi onda morao pokazati – produkt/rezultat.
U raznim tekstovima sam našao dosta razlika između produktivnih i zauzetih ljudi.
Da bi sve ovo imalo smisla, imate li hrabrosti da o svakoj bar na tren razmislite i opišete šta je bliže vašoj osobnosti.
Zauzeti ljudi žele ostaviti dojam da imaju misiju. Produktivni ljudi, uistinu, imaju misiju u svojim životima.
Zauzeti ljudi imaju mnogo prioriteta. Produktivni ljudi imaju nekoliko prioriteta. (Ako imaš 5 prioriteta – onda imaš prioritete. Ako imaš 25 prioriteta – onda imaš haos.)
Zauzeti ljudi su fokusirani na djelovanje. Produktivni ljudi su fokusirani na uspostavljanje sistema/plana u kojem i po kojem će da djeluju.
Zauzeti ljudi pričaju kako su zauzeti. Produktivni ljudi puste da njihovi rezultati govore u njihovo ime.
Zauzeti ljudi govore kako nemaju vremena. Produktivni ljudi pronalaze vrijeme za ono što im je važno.
Zauzeti ljudi rade istovremeno mnogo stvari. Produktivni se znaju fokusirati na jednu.
Zauzeti ljudi žele da i drugi ljudi budu zauzeti. Produktivni ljudi žele da drugi ljudi budu efektivni.
Na početku sam spomenuo da za eksperiment možemo uzeti bilo koga. Najefektivnije bi bilo da, s namjerom da povećamo vlastitu produktivnost, nađemo osobu koja nam jako lični po vrsti posla i količini obaveza, ali da po našoj procjeni ta osoba ostvaruje bolje rezultate od nas. I da se onda pitamo – KAKO?
Pošto sam spomenuo na početku i uzeo kao primjer dvojicu imama evo da ne odstupam od toga.
Svaki imam može staviti na papir svoje redovne obaveze i vrijeme koje provodi izvršavajući ih. Analizirajući vlastite efekte i rezultate doći će do zaključka u kojoj je mjeri produktivan, a u kojoj zauzet.
Dakako, to može i treba učiniti bilo ko. Bilo ko, ko ima hrabrosti suočiti se sam sa sobom i iz tog suočenja izvući zaključke koji će mu biti od koristi u procjenjivanju stepena vlastite zauzetosti ili produktivnosti.
(Budi bolji čovjek, 65.str.)
