Za čitanje potrebno oko 1 min.
Allah dž.š. je životinjama dao perje, dlaku, vunu, krzno, adekvatnu kožu,… kao odjeću
dao je da pronalaze hranu, da je love ili da ih neko hrani,
dao je da imaju gnijezda, jazbine, i druga vrsta staništa da im služi kao dom…
dao je da mogu voljeti, tugovati, biti sretne, tužne, ljute, razdragane,…
često ih vidimo da se igraju, besciljno lete, trče, lunjaju, lutaju,…. zabavljaju se.
Nije im dao razum. Nije im dao sposobnost razmišljanja, rasuđivanja, mogućnosti čitanja, učenja,… Mogućnost osmjeha, mogućnost da s namjerom drugome čine dobro,…
Uvreda za razum, uvreda za život, uvreda čovjeka kao najljepšeg i najsavršenijeg Allahovog stvorenja je smatrati da je suština života (samo) imati kuću, hranu, odjeću i što više lunjati i zabavljati se. Pa to sve rade životinje – bez razuma.
Kada se životinje ponašaju u skladu sa svojom prirodom one se tada ne sramote, ne smatramo ih jadnima, ne ponižavaju se,….. ali ako se čovjek ponaša onako kako se životinje pomašaju onda je to jadno i tužno.
Život je nešto više. Ljepše. (Pot)punije. Smislenije. Svrsishodnije.
Pravi život je zahvalnost na počastima koje su čovjeku ukazane i nastojanje da se te počasti najbolje i najviše iskoriste.
Zato, svaki dan u kojem nešto novo i korisno ne saznaš, u kojem se razumno ne ponašaš i u kojem nisi zahvalan/a Njemu je samoponiženje i samouvreda.
Pa zar nebi trebao/la, da se još večeras zahvališ što imaš razum i pamet, a ne da si neka baja ispod tepiha.
Ali, nemoj ti… Što bi?
Lakše je biti smrda baja nego dostojanstven insan, Bogu dragome zahvalan.
Idi drinjaj!
