Za čitanje potrebno oko 5 min.
Nemojte…
Nemojte hidžab i metlu zajedno…
Ne znam da me išta više rastuži, naljuti, razočara, zaboli,…nego kada vidim, recimo, u bolnicama ženu sa hidžabom kako gura kolica sa kantom, metlom, džogerom i krpama…
Ako ti, sestro, ne daju da budeš specijalista ljekar ili bar medicinska sestra, nemoj biti, Allah ti dao svako dobro ni čistačica sa hidžabom.
Nemoj…
Iz mojih grudi se otima nečujni a bolni krik kada vidim ženu sa hidžabom kako džogira WC na aerodromu, u školi, trgovačkom centru, bolnici, ljekarskoj ordinaciji, hotelu, benzinskoj pumpi, restoranu,….
Zašto, recimo, mi muslimani teško možemo zamisliti da se negdje u Europi pojavi žena ljekar-specijalista sa hidžabom?
Ili da najbolja učiteljica u školi bude žena sa hidžabom?
Ili da šef poslovnice trgovačkog centra bude žena sa hidžabom?
Ili profesorica u gimnaziji?
Ili…?
Zašto?
Jesmo li to mi pristali da budemo na rubu društva i zadovoljavamo se da naše majke i kćerke rade (samo) to što u ogromnoj mjeri rade?
Gdje se izgubio ponos muslimanskih sinova i muževa, pa im je svejedno da njihova majka ili supruga bude hotelska sobarica, čistačica vila i kuća europskih bogatuna, klasična sluškinja iz nesnimljenog filma. Na crno ili po zakonu – nebitno?
Često srećem(o) muslimane kojima je, navnodno, stalo i brinu o nemiješanju i razdvajanju žena i muškaraca u džamijama i islamskim centrima, a ne smeta im da njihove majke i supruge se miješaju sa ko zna kim i kada i “zarađuju” čisteći zahod u bolnici, školi, aerodromu,… Nebitno.
Gdje je izgubljen naš ponos?
Je li moguće da se naš ponos novcem kupuje?
O majke, sestre, kćerke,…da li vas muževi nagone da idete čistiti europske zahode kako bi mogli kupiti kakvo bijesno auto, napraviti četverospratnicu ili postaviti najbolju fasadu na kuću u Bosni, Sandžaku,… i onda glumiti face i bogatune?
Ili vi to tako hoćete?
Pa zar nije časnije živjeti skromnije, a dostojanstvenije?
Nemojte tako, Allah vam dragi nafaku povećao na drugi način… Nemojte!
Nemojte, jer nije hidžab komad platna na glavi.
Nisam do sada nikada čuo da se u Europi neko buni na prisustvo hidžaba u poslovima čišenja i održavanja….
Ali, što bi smetalo njima i zašto bi se oni bunili kada nama ne smeta i kada se mi ne bunimo…
Evo, ja se bunim…
Da, hidžab je trn u oku. Smeta im hidžab učiteljica, odgajateljica u vrtićima, profesorica, ljekara, službenica,…. ali im ne smeta da žena sa hidžabom čisti europske zahode!
Čovjeku smeta ako je neko bolji od njega, ima nešto ljepše od njega, zna nešto bolje od njega, oblači se ljepše i kulturnije od njega,… i onda mu to smeta.
Tako je i sa hidžabom.
Kome god smeta hidžab on u duši zna da je hidžab bolje i ljepše od onoga što on ima.
Protivljenje hidžabu je vrhunac ljubomore. Ako je nešto ružno, ogavno, neprivlačno, bljak,… što bi bio protiv toga.
Naše supruge sa hidžabom, naše kćerke, sestre, majke…. hej, naše majke sa hidžabom moraju biti kraljice u javnom prostoru.
Čuo sam da je jednom Europljaninu bilo krivo zašto se on ne može rukovati sa ženom muslimankom. Posebice sa ženom koja ima hidžab.
Pa mu je jedan mudri musliman rekao: „Možeš li se ti rukovati sa britanskom kraljicom kada poželiš?“
„Ne mogu,“ rekao je. „Postoje pravila ponašanja i ophođenja prema kraljici. Protokol...“
„E, vidiš, naše majke, supruge, kćerke, sestre,… su naše kraljice i ne može svako da se s njima rukuje, miješa, dodiruje. Postoje pravila. Protokol.“
Hidžab je stav.
Hidžab je gard.
Hidžab je odbrana časti i ponosa muslimanke i muslimana. Ummeta.
Hidžab je najbolja da'wa.
Hidžab je način ponašanja.
Hidžab je javno i jasno opredjeljenje šta ti je bitno u životu.
Hidžab muslimanke na glavi nije isto što i kuharska kapa kuharu, kačket reperu, šešir zloglasnom meksikancu iz western filma, šljem rudaru, kapa sa zadjenutom značkom avio-kompanije na glavi stjuardese ili šeširić na glavi djevojčice sa natpisom „Hello Kitty“,…
Hidžab je mnogo, mnogo više,…
Nisam do sada nikada čuo da se u Europi neko buni na prisustvo hidžaba u poslovima čišenja i održavanja….
Smeta im hidžab učiteljica, odgajateljica u vrtićima, profesorica, ljekara, službenica,…. ali im ne smeta da žena sa hidžabom čisti europske zahode!
Meni smeta…
Da, mnogi će kazati da je svaki dozvoljeni posao častan ako se časno radi. Uglavnom dijelim takvo mišljenje, ali postoji mnogo izuzetaka. Evo nekoliko.
Posao novinara je častan, ali nije časno da musliman radi za neki nečasni časopis, televiziju, medij,… Posao konobara je častan, ali da musliman ne radi u restoranu ili kafiću gdje se alkohol prodaje, služi i toči. Isto i sa trgovcem. Ne može musliman biti trgovac u trgovini alkoholnih pića. Itd.
Posao može biti častan, ali moraju biti časne i okolnosti.
Kada hidžab bude sasvim normalna i prihvatljiva stvar u europskom društvu i kada muslimanka sa hidžabom bude mogla sjediti bez predrasuda u parlamentu države – tada će posao čistačice sa hidžabom…. opet biti neprihvatljiv.
Jer, kraljica ne treba da održava životni ambijent ugodnim i čistim nego samo svome kralju i prinčevima, ako to kralj i prinčevi, dakako, znaju cijeniti.
Kako stvari stoje… Niti smo mi kraljevi i prinčevi, niti su naše majke, supruge i kćerke kraljice. Ljubomornim odnosom prema njima i prema hidžabu stvari bi se mogle itekako promjeniti. Hoće li?
